Академик Проф. др Драган Шкобаљ

416

Проф. др Драган Шкобаљ, дипл. инг. маш.

БИОГРАФИЈА

Рођен је 12.01. 1955. године у Сарајеву. Основну школу завршио у Храсници код Сарајева одличним успехом. Средњу техничку школу, машински смер завршио је у Сарајеву, такође одличним успехом (просек оцена 5, и на основу тога ослобођен полагања завршног испита). На Машински факултет се уписао школске године 1973/1974 и дипломирао 1. 09. 1977. године. Добитник је Сребрне значке Универзитета Хасан Бркић. Ово одликовање се давало студентима који су у току студија имали просечну оцену од 9,0 до 9,5. У току студија учествовао на такмичењу из Механике (на Машинијади у Порторожу 1976. године, где је заузео треће место из предмета Кинематика и Динамика са осцилацијама). На претходно наведеним предметима радио као демонстратор.
Након завршених студија запослио се у СОУР Енергоинвест, Институт за термотехнику и нуклеарну технику 1. 10. 1977. године, где је радио до 6. 04. 1992.
Од 1982. године радио је као асистент на Машинском факултету у Сарајеву на предметима Математика И, Кинематика и Динамика са осцилацијама.
Од 1985. године био је у двојном радном односу (70 % у Енергоинвесту и 30 % на Машинском факултету).
Дипломски рад је радио на тему: Пропагација таласа притиска гаса у цијевним колекторима. Ментор код израде рада је био редовни професор др Кемал Хањалић, дипл. маш. инж.
Магистарски рад је радио из области осигурања нуклеарних електрана. Наслов рада је био: Симулација симултаног преноса топлоте и масе ваздушнопарне мјешавине на млазу водених капљица. Ментор код израде рада је био редовни професор др Емин Кулић, дипл. маш. инж. Рад је одбранио 1987. године.

Докторат је одбранио 18. 12. 1998. године на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду. Наслов докторске тезе је био: Проучавање механизма преноса топлоте у двофазном току водених капи у влажном ваздуху. Ментор код израде рада је био редовни професор др Золтан Заварго.
У Институту за термотехнику и нуклеарну технику бавио се истраживањем, пројектовањем и конструкцијом измењивача топлоте са индиректним и директним контактом. Посебан акценат је стављао на развој и пројектовање расхладних кула технолошке воде, где је имао запажене резултате у развоју новог типа испуне, како за супротносмерне расхладне торњеве, тако и за унакрсне и на развоју новог типа елиминатора капљице и распршивача. Група са којом је радио први пут је употребила вентилатор пречника од 8.0 м.

Новембра 1992. године запослио се у предузећу Вујић Ваљево, где је обављао функцију руководиоца пројектовања, истраживања и развоја.
Радио је на освајању производње фасадних прозора и врата од тврдог ПВЦ–а, новог профила, као и новог термоизолационог стакла с циљем повећања топлотне и звучне изолације и продужења века трајања производа.

Дана, 1. 03. 2000. изабран је у звање и на радно место доцента за предмете:
ТЕРМОТЕХНИКА СА ЕНЕРГЕТИКОМ и
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМИ
на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Дана, 6. 02. 2008. изабран је у звање доцента на Факултету за примењену екологију, за ужу научну област: Наука о животној средини.

У фебруару 2009. године На Интернационалном Универзитету у Новом Пазару изабран је у ванредног професора за предмете из области Управљања и заштите животне средине.

На Интернационалном Универзитету дистрикт Брчко, у марту 2017. године изабран је у звање редовног професора – област Животна средина.