Проф. др Драган Шкобаљ, дипл. инг. маш.
БИОГРАФИЈА
Рођен је 12.01. 1955. године у Сарајеву. Основну школу завршио у Храсници код Сарајева одличним успехом. Средњу техничку школу, машински смер завршио је у Сарајеву, такође одличним успехом (просек оцена 5, и на основу тога ослобођен полагања завршног испита). На Машински факултет се уписао школске године 1973/1974 и дипломирао 1. 09. 1977. године. Добитник је Сребрне значке Универзитета Хасан Бркић. Ово одликовање се давало студентима који су у току студија имали просечну оцену од 9,0 до 9,5. У току студија учествовао на такмичењу из Механике (на Машинијади у Порторожу 1976. године, где је заузео треће место из предмета Кинематика и Динамика са осцилацијама). На претходно наведеним предметима радио као демонстратор.
Након завршених студија запослио се у СОУР Енергоинвест, Институт за термотехнику и нуклеарну технику 1. 10. 1977. године, где је радио до 6. 04. 1992.
Од 1982. године радио је као асистент на Машинском факултету у Сарајеву на предметима Математика И, Кинематика и Динамика са осцилацијама.
Од 1985. године био је у двојном радном односу (70 % у Енергоинвесту и 30 % на Машинском факултету).
Дипломски рад је радио на тему: Пропагација таласа притиска гаса у цијевним колекторима. Ментор код израде рада је био редовни професор др Кемал Хањалић, дипл. маш. инж.
Магистарски рад је радио из области осигурања нуклеарних електрана. Наслов рада је био: Симулација симултаног преноса топлоте и масе ваздушнопарне мјешавине на млазу водених капљица. Ментор код израде рада је био редовни професор др Емин Кулић, дипл. маш. инж. Рад је одбранио 1987. године.
Докторат је одбранио 18. 12. 1998. године на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду. Наслов докторске тезе је био: Проучавање механизма преноса топлоте у двофазном току водених капи у влажном ваздуху. Ментор код израде рада је био редовни професор др Золтан Заварго.
У Институту за термотехнику и нуклеарну технику бавио се истраживањем, пројектовањем и конструкцијом измењивача топлоте са индиректним и директним контактом. Посебан акценат је стављао на развој и пројектовање расхладних кула технолошке воде, где је имао запажене резултате у развоју новог типа испуне, како за супротносмерне расхладне торњеве, тако и за унакрсне и на развоју новог типа елиминатора капљице и распршивача. Група са којом је радио први пут је употребила вентилатор пречника од 8.0 м.
Новембра 1992. године запослио се у предузећу Вујић Ваљево, где је обављао функцију руководиоца пројектовања, истраживања и развоја.
Радио је на освајању производње фасадних прозора и врата од тврдог ПВЦ–а, новог профила, као и новог термоизолационог стакла с циљем повећања топлотне и звучне изолације и продужења века трајања производа.
Дана, 1. 03. 2000. изабран је у звање и на радно место доцента за предмете:
ТЕРМОТЕХНИКА СА ЕНЕРГЕТИКОМ и
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМИ
на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.
Дана, 6. 02. 2008. изабран је у звање доцента на Факултету за примењену екологију, за ужу научну област: Наука о животној средини.
У фебруару 2009. године На Интернационалном Универзитету у Новом Пазару изабран је у ванредног професора за предмете из области Управљања и заштите животне средине.
На Интернационалном Универзитету дистрикт Брчко, у марту 2017. године изабран је у звање редовног професора – област Животна средина.