Академик Проф. др Радомир Симић

260

РАДОМИР Д. СИМИЋ, редовни члан АИНС од 1998. године, први секретар Одељења рударско-геолошких наука, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1939. године у Прокупљу од оца Драгољуба и мајке Станке Ракић. Дипломирао је 1963. године на Рударском одсеку Рударско- геолошког факултета у Београду, где је 1972. године одбранио магистарски рад. Докторску дисертацију је одбранио 1974. године на Политехници у Вроцлаву, у Пољској.

Радио је у Топличким рудницима у Прокупљу и Комбинату Косово, а од 1969. године је на Рударско геолошком факултету у Београду, на коме је 1984. године изабран за редовног професора. Проф. др Симић је био проректор Универзитета, декан Рударско геолошког факултета у Београду. Обављао је значајне дужности у струковним организацијама: био је председник Савеза инжењера рударства и геологије Југославије и потпредседник Савеза инжењера и техничара Југославије.

Самостално или са другим ауторима, објавио је 20 универзитетских уџбеника, научних и стручних монографија. Има 200 штампаних стручних и научних радова, од чега значајан број у иностранству.

На светским рударским конгресима обављао је значајне функције: на 11. конгресу, одржаном 1982. у Југославији, био је председник конгреса, на 12. конгресу (1984. у Индији), председавао је заседању конгресног округлог стола о образовању рударских стручњака, а на 16. конгресу (1994. у Бугарској) председавао је другој пленарној седници. На пет светских рударских конгреса (Индија, Шведска, Кина, Шпанија и Бугарска) подносио је заједничке главне југословенске реферате, који су писани по позиву и на захтев домаћина.

Осим на светским рударским конгресима, проф. Симић је, са самосталним или заједничким радовима, учествовао на 22 инострана и 54 домаћа, научна скупа. Захваљујући и њему, реч југословенских стручњака се чула на међународним састанцима у Пољској, Мађарској, Бугарској, Јужној Африци, Италији, САД, Русији, Немачкој, Грузији, Канади, Аргентини, Чехословачкој и Јапану.

Био је иницијатор одржавања првих заједничких симпозијума са Пољском, Бугарском, Чехослова­чком и Совјетским Савезом, на којима је, најчешће, био и председник организационог одбора.

У истраживачком раду проф. Симића издвајају се два периода: пре и после 1984. године. Први карактерише велика активност на развоју површинске екплоатације, коју прате научни и стручни радови, посвећени пре свега усавршавању постојеће рударске технологије. То је истовремено период када проф. Симић учествује у изради преко стотину студија, пројеката и ревизија и веома озбиљно креира укупан развој површинске екплоатације у Југославији.

Од 1984. су доминанта специфична научна истраживања на освајању нове рударске технологије, код које се откопавање чврстих минералних сировина обавља кроз бушотине. У том периоду проф. Симић веома интензивно ради на лабораторијском и индустријском утврђивању битних технолошких параметара бушотинске технологије. Резултат тих истраживања су три студије о непосредним индустријским екпериментима за откопавање боксита. Ова решења су први покушаји у светској рударској пракси да се бокситна руда, изузетне чврстоће, откопава кроз бушотине.

Последњих година проф. Симић активно учествује у изградњи фабрике за добијање непрекидног базалтног влакна у Куршумлији уз сарадњу са Украјинском академијом наука.

Истраживачки рад проф. Симића прате значајна домаћа и инострана признања. Рударско геолошки факултет у Београду додељује му повељу „Проф. Б. Миловановић“ за објављене научне радове изузетно високог квалитета из области геолошких и рударских наука. Добитник је и међународних признања за допринос рударској науци: медаље Крупињског, коју додељује Светски рударски конгрес, златне значке Проф. Златаров, коју додељује Федерација научних организација Бугарске и медаље „Заслужан за рударство Пољске“.

Члан је три иностране академије и то: Руске академије рударских наука, Московске геолошко истраживачке академије и Украјинске академије рударских наука. Члан је Научног друштва Србије од 1983. Један је од иницијатора формирања ИАЈ и члан њене Матичне комисије. Оснивач је одељења ИАЈ за рударске и геолошке науке.