Сава Николић-Пољански
Сава Николић – Пољански је рођен у време жетве 1945. године, на њиви, на километар и по од куће у селу Ракљи, недалеко од Александровца. Две жене, које су помагале његовој мајци при породу, уместо у пелене ставиле су новорођенче у руковеђ нажњевене пшенице, која му је сламу привезала за душу и открила му њену свеприсутну симболику.
Тако Сава Николић, од рођења до данас, у слами налази смисао свог постојања, а последњих 40 година уграђује је у слике, и сламом бележи александовачка поља, одакле потиче и његово уметничко име – Пољански, пејзаже његове богате Жупе, манастире, свеце, историјске фигуре и обичне људе, прошлост и садашњост.
Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота, смрти и васкрса. Симболика сламе је још из библијских и митских времена присутна у животу људи. У српској традицији је однос према слами однос поштовања и везе са старим временима, која се кроз обичаје враћају у српске домове, нарочито за Божић и славу.
-Божићна слама у етнолошком мислу симболично представља усеве и жељу домаћина да и у наредном циклусу жито добро роди, а мој задатак је да „продужим живот пшеници (слами) кроз моје слике и после жетве“ – каже Сава Николић-Пољански.
И дан данас не прође нити један дан да у његовој Ракљи, да се не нађе међу житом на пољима, да не удише мирис природе, мирис жита, што је за њега и мирис живота. Јер, као дечак и млад човек, знао у време када се пшеница треби, да по месец дана ноћ проведе спавајући на њој. Вукла га је огромна жеља и остала је огроман синоним неког мириса који не Сава не може да пропусти, и нема дана када код куће да не „барата“ са сламом.
Овај необичан уметник је за свој стварлачки рад одувек користио обичну житну сламу, али његова тајна је у самој обради сировине. Слама у Савином раду прелази дуг пут од њиве, преко класирања, кувања, пеглања, равнања, лепљења, аутентичног и јединственог процеса, који дуго траје, да би се добио погодан материал за слагање мозаика од 2 до 5 мм, који се само њему знаном визијом, преко цртежа слаже у непоновљиву слику, за коју на први поглед не умете да одредите како је “насликана” … -Сам процес је такав да сам до њега дошао четрдесетогодишњим експериментисањем и усавршавањем. Онда следи склапање слика, у просеку на једном центриметру квадратном дела има око 100 елемената сламног материјала, што је више од 20.000 различитих елемената утканих у сваку слику. То додатно утиче на вишедимензионалност сваке слике две-три димензије, јер се у једном штапићу од основне пресликава читав спектар нијанси. Отуда свака слика има посебну дубину и када се посматра оставља утисак да је жива.. Често делују као да су обојене, а не од сламе. Али, тим материјалом сам толико успео да овладам, да ми је “сликање” постало као игра – објашњава Сава Николић.
А ту “игру” често јавно демонстрира на изложбама. Више пута је Сава Николић-Пољански излагао своја дела у Александровцу, Србији, свету, те се његове слике налазе на свим континентима, а његова техника побуђује позорност како етнолога тако и историчара уметности.
За оргиналност, иновативност у раду награђен је многим наградама, међу којима се издвајају: сребрна и златна медаља „Михајло Пупин“ 2007. и 2008. године, признање „Никола Тесла“ у Новом Саду на Међународном фестивалу иновација, знања и стваралаштва „Тесла фест“ 2010. и 2011. године, награда „Архимед“ 2009 у Москви, на 56. сајму технике и изложби „Експо инвент 2012“.
Ма где одлазио, Сава Николић-Пољански каже да ће се увек враћати у свој родни крај. И на коју год страну га звали, знаће да само из његовог родног села Ракље може видети цео свет и сагледати његову суштину, а то је уметнику најважније.